- Оно што смо сматрали синдикатом, јер другачији код нас није постојао, 1997. године, здушно је агитовао код запослених за продају Телекома Италијанима, најсрамнију пљачку грађана Србије и запослених у Телекому за време владавине Слободана Милошевића! Тај новац никада није ушао у земљу, а на основу њега су штампани динари који су омогућили Милошевићу какав –такав социјални мир и владавину још три године. Са „синдикалцима“ у Пошти, који су били продужена рука пословодства и власти, нисмо желели заједно! Зато је тридесетак најхрабријих почетком јуна 1997. године (многе из унутрашњости, који су делили наше ставове, претњама и уценама пословодство и „синдикалци“ су спречили да дођу у Београд), у сали СО Стари град на оснивачкој Скупштини изабрало органе новог, нашег синдиката, са жељом да буде прави, модеран, другачији! Са поносом, после седам година постојања – заиста јесмо такви!

- Прво наше полтронско пословодство, а потом и власт уопште у идејама и деловању нашег синдиката, препознају опасност по себе. Нас су малтретирали, а запослене плашили нама, тако да многи нису смели ни да разговарју са нама, а камо ли да нам приступе! Запослени су максимално пацификовани. Руководству синдиката био је забрањен улазак у зграду ПТТ-а, односно Телекома. Због сталног прогона и шиканирања састајали смо се у приватним становима, просторијама опозиционо настројене Српске либералне странке...

- Прва наша тужба била је највећим делом написана на клупи у парку, јер је било клето и лепо време. Писали смо уставним судовима Југославије и Србије и тражили преиспитивање уставности и законитости измена и допуна Закона о системима веза, где је, потпуно нелегално, нађен некакав правни основ за продају Телекома. То је истовремено била и наша прва акција! 

- Имали смо око 800 чланова. Најхрабријих у Телекому. Очекивали смо да ће они који су учинили толико лошег Компанији и Синдикату да оду, нестану... Али... Многи за које смо имали доказе да су чинили криминал, да су корумпирани, да су се лично обогатили, остају где су били. И поред бројних кривичних пријава које смо поднели против њих!

- Када су се запослени коначно ослободили страха и страховладе, полако почињу да се окрећу нашем синдикату. Због ниске синдикалне свести, многи, по инерцији остају у оном старом, ретроградном синдикату. Додуше, мора се, истине ради, рећи – да је ново руководство старог синдиката кренуло нашим путем, па су многе акције заједно вођене.

- Ново пословодство, изабрано у децембру 2000. године, на челу са проф. др Драгором Хибером, председником Управног одбора и мр Драшком Петровићем, генералним директором, затекло је Телеком у очајном стању. Само са дуговима од 13 милијарди динара! Са заосталом и дотрајалом техником и опремом! Са Италијанима, који су по уговору, морали да улажу, а нису. А многи стручњаци су сматрали да је то био довољан услов за ништавост уговора са Италијанима. 

- Нови менаџмент, потпуно ослоњен на сопствене могућности и ресурсе, креће из минуса од 13 милијарди, да би, већ друге године пословао у плусу, треће – исплатио дивиденде акционарима, плату и по запосленима и имао преко 300 милиона инвестиција, што Компанију чини најуспешнијом телекомуникационом Кућом у Југоисточној Европи, и најуспешнијом у Србији и Црној Гори. 
Наш синдикат, све време, конструктивним приступом и идејама, учествује у процвату Компаније. На жалост, Синдикат за све ово време није успео да се избори са владом, која је 2001. године, својом Уредбом, ограничила плате запосленима у јавним предузећима (иако смо ми акционарско друштво), чиме је запослене довела у врло незгодан материјалан положај: да раде у најуспешнијој компанији, која остварује значајан профит, који су носиоци тог успешног развоја, а бивају кажњени сада већ ниским платама, а не стимулисани, како би још више и квалитретније радили. Управо због тога, Синдикат муку мучи да наплати прековремени рад, који се, због ограничене масе новца за зараде, „награђује“ слободним данима. Тако имамо „рекордере“ који, по броју слободних дана, овако „зарађених“, могу месецима да не раде, а да примају плату, што је заиста апсурдно!

- Наш синдикат је био иницијатор, а наши стручњаци – творци првог Колективног уговора после политичких промена. Додуше, имали смо значајну подршку како пословодства, тако и италијанског акционара, свиклог на незаменљиву улогу синдиката у свим значајним токовима у Компанији. Колективни уговор је потписан 18. јула 2002. године. У међувремену, формирана је заједничка комисија састављена од чланова – представника синдиката и пословодства, која прати спровођење Колективног уговора, уочава пропусте, проблеме, анахронизме и решава их. 

- Схватајући сву комплексност и озбиљност транзиционих процеса и улоге коју синдикат мора да има у заштити запослених, руководство нашег синдиката ангажује екипу врсних стручњака који, у првом тренутку, истражују неправилности, подносе кривичне пријаве, инструирају наше чланове за преговоре са пословодством. Касније се, поред инжењера телекомуникација, економисте, правника и стручњака за транзицију, ангажује и професионалан новинар, јер се схвата значај који има информисање за запослене. Запосленима, ако су добро информисани, не може да се манипулише. Тако да имамо сајт (sindikat-telekoma.co.yu), који се дневно ажурира и лист Телеком вести, које излазе једном месечно. Преко сајта нашег синдиката запослени могу да комуницирају са пословодством. Истовремено, информативна служба организује сусрете запослених са синдикалним руководиоцима и запосленима по регионима или већим градовима.
Наша правна служба пружа бесплатну правну заштиту нашим члановима, али се стара и о свим актима Предузећа да буду у складу са интересима запослених. 
У складу са временом, ангажовали смо агенцију која брине о нашем материјално-финансијском пословању.
Административни послови и маркетинг су поверени Секретаријату Синдиката.

- Поред поменуте Комисије за праћење спровођења и примену Колективног уговора, имамо Комисију за заштиту на раду, која бије љуту битку за тако недостајуће опрему и алате. То је резултирало видљивим побољшањем у 2003. и овој, 2004. години. Наравно да тиме нисмо задовољни! Може боље! И – биће!
Статутарна комисија, вредно и студиозно, ради последњих годину дана на потпуној реорганизацији – реформи Синдиката. Она, коначно, треба да озваничи идеје због којих смо настали и да наш синдикат устроји онако како су то учинили они који су много испред нас у синдикалном организовању и раду! 
Фонд солидарности се бави, примерено нашим условима, давањем помоћи за набавку лекова, лечење, смртне случајеве блиских сродника. Наша жеља је да овај фонд, једног дана, прерасте у Штрајкачки фонд.
Надзорни одбор брине да све што се ради у синдикату буде у складу са законом и нашим интерним актима. 
Ово су стални органи нашег синдиката. По потреби, Извршни одбор формира и друге комисије, или делегира изабране чланове у одређене форуме, као што су преговарачки тимови из различитих области и слично. 

- Скупштина је највиши орган Синдиката. Заседа једном годишње, с тим да је свака четврта – изборна, бира све органе Синдиката и доноси сва акта;
- Извршни одбор, састављен је од председника локалних синдикалних организација, доноси све одлуке између два заседања Скупштине; има председника и његовог заменика; 
- Председник заступа синдикат у свим стварима;. 
- Два потпредседника, по потреби, замењују председника;
- Председници локалних синдикалних организација;
- Чланови одбора локалних синдикалних организација.

- Колективни уговор;
- Оснивање Конфедерације слободних синдиката;
- Додатно здравствено осигурање;
- Привођење крају преговора око допунског приватног пензијског осигурања;
- Хумано решавање евентуалног вишка запослених: преквалификацијом, стимулисањем добровољног одласка из Предузећа уз значајну материјалну надокнаду, издвајањем пратећих делатности у посебна предузећа – „ћерке“, чији ће оснивач бити Телеком, уз значајну помоћ и контролу Синдиката, На нивоу гране Поште и Телекома: иницијатива и реализација окупљања најбољих стручњака за транзицију, за које смо сигурни да ће се изборити за најбољи могући социјални програм и бесплатне акције за запослене и пензионере из државног пакета...

- Модернизација кроз реорганизацију Синдиката;
- Константна едукација синдикалних повереника и чланства, преко радионица, семинара; 
- Обучавање тимова за преговоре;
- Сталан рад на подизању нивоа синдикалне свести и припреме за сурове услове тржишне конкуренције;

- Успостављање међурегионалне сарадње са синдикатима Телекома у земљама бивше Југославије и региона кроз семинаре, дружења, спортска надметања;
- Повезивање са сродним европским синдикатима;
- Укључивање у рад међународних синдикалних централа.