SINDIKAT TELEKOMA " SRBIJA"
SEKRETARIJAT
BEOGRAD, KOSOVSKA 10/III
tel. 3231-447, 32-10-348, faks 32-30-564
http:// njnjnj.sindikat-telekoma.co.yu e-mail: sintel@eunet.yu
Broj: 454a/3 Datum: 14.04.2003. godine B E O G R A D

G I P I
GLOBALNA INICIJATIVA ZA POLITIKU INTERNETA

Komentar na 
Nacrt zakona o telekomunikacijama Republike Srbije 
27. decembar 2002.

        Globalna inicijativa za politiku interneta sa zadovoljstvom daje ove komentare na Nacrt Zakona o telekomunikacijama u Republici Srbiji. Novi zakon ima nameru da liberalizuje vitalno važan sektor telekomunikacija postavljajuci okvir za konkurenciju i stvarajuci nezavsino regulatorno telo. Uglavnom, odredbe nacrta zakona su u skladu sa bitnim direktivama EU i ostalim medunarodno priznatim pravilima regulisanja telekomunikacija. Kao takav, nacrt zakona treba da obezbedi osnovu za razvoj telekomunikacija i naprednih telekomunikacionih servisa (ukljucujuci Internet) u Srbiji. Svejedno, ima delova u kojima bi nacrt zakona morao biti pojašnjen ili poboljšan, što cemo prodiskutovati u sledecim komentarima.

        Medutim, postoji jedna velika oblast koja brine, a to je cuvanje ekskluzivnog monopola do 09. juna 2005. godine, trenutno postojeceg telekom operatera za širok opseg usluga, ukljucujuci i "sve postojece i buduce vrste fiksnih telekomunikacionih usluga" (clan 109.). Ova i druge povezane odredbe odlažu primenu skoro svih konkurencijskih reformi datih u nacrtu zakona. Mi potpuno razumemo da se Vlada Republike Srbije oseca obaveznom da ispoštuje obaveze iz kupoprodajnog ugovora kojim je Telekom Srbija bio delimicno privatizovan juna 1997. godine, sa monopolom (ekskluzivitetom) od 8 godina. Svejedno, vlasti bi morale da procene da bi produženi monopol znatno usporio modernizaciju sektora telekomunikacija u Srbiji. Najmanje od svega, novo regulatorno telo i vlasti bi morali da preduzmu mere da se osigura da Telekom Srbija ne iskoristi ostatak svog perioda ekskluziviteta da bi nepravedno sebe doveo u povlašceni položaj onog dana kada dode do uvodenja konkurencije. Šta više, priznajuci da ce akcionari Telekoma biti u povlašcenom položaju cak i kada se monopol Telekoma bude ukinuo, zakonodavac treba da iskoristi sve mogucnosti da skrati period monopola, u skladu sa Ustavom i ostalim zakonima.

        U nastavku slede komentari, prema rednom broju clanova u nacrtu zakona (Nacrt Zakona je od 08.10.2002., a ne od 29. jula 2002., kako to pise u napomeni - primedba Grupe strucnjaka Sindikata). 

        1. Nova nezavisna regulatorna agencija

        Clanovi 7. do 31. ustanovljavaju nezavisnu regulatornu agenciju za sprovodenje srpske telekomunikacione politike. Nekoliko odredbi nacrta zakona je namenjeno podršci nezavisnog rada Agencije, ukljucujuci i odredbe koji obezbeduju fiksno utvrdeno vreme za clanove Upravnog odbora Agencije (Clan 12.). Ovaj pristup obezbeduje da pobednik na sledecim izborima nece moci automatski da preuzme kontrolu nad Agencijom. Preporuka: sa ovim se može ici i korak dalje, tako što ce prvi izabrani clanovi Upravnog odbora imati mandat na 5 (Predsednik), 4, 3, 2 i 1 godinu respektivno, tako da svake godine po jednom clanu Upravnog odbora prestaje mandat. S druge strane, treba se pobrinuti za dodatne mere koje bi sprecile kontrolu Agencije od strane Vlade. Dodatno, postoje jasne i uske restrikcije koje odreduju kada i kako clanovi Upravnog odbora mogu biti smenjeni (Clan 15.).

        Zemlje u tranziciji, koje uspostavljaju nezavisne regulatorne agencije, cesto se susrecu sa problemima u definisanju odnosa izmedu agencije i ministarstva telekomunikacija. Clanovi 6. i 9. izgleda da uglavnom stvaraju prihvatljiv balans moci izmedu Ministarstva i Agencije. U principu, Ministarstvo kreira politiku, a Agencija je sprovodi.

        Ima, medutim, nekoliko potencijalno problematicnih izuzetaka u ovoj podeli vlasti. Prvo, clan 6. daje pravo Ministarstvu "da preduzima mere i donosi odluke, unutar svog domena odgovornosti, da rešava sporove izmedu novih telekomunikacionih operatera i onih javnih telekomunikacionih operatera koji rade na osnovu dozvola koje su dobili pre stupanja na snagu ovog zakona." Ovako receno, izgleda da je Ministarstvo, pre nego Agencija, ovlašceno da rešava sporove izmedu trenutno monopolistickog provajdera i novodošlih operatera. Ovaj pristup je problematican jer ovakvi sporovi mogu biti politicki osetljivi i mogu znaciti konflikt interesa zasnovanog na vladinom vlasništvu nad deonicama ili drugim relacijama. Svaki takav moguci politicki uticaj ce obeshrabriti potencijalne investitore i nove operatere i tako smanjiti nove investicije u Srbiji. Zbog toga je bolje ovlastiti nezavisnu Agenciju, pre nego Ministarstvo, da rešava sporove medu operaterima. Preporuka: brisati tacku 6. clana 6.

        Slicno, clan 28. (Ovo se odnosi na clan 28. stav 4. Nacrta Zakona o telekomunikacijama, od 08.10. 2002. - ispravka Grupe strucnjaka Sindikata) dozvoljava da se na kazne, izrecene od strane Upravnog odbora Agencije, može žaliti Ministarstvu. Ovaj postupak je u suprotnosti sa clanom 7. i podriva autoritet Agencije i otvara vrata politizovanju procesa donošenja odluka i žalbi na te odluke. Na odluke Agencije treba se žaliti sudu (što nacrt i predvida u najvecem broju slucajeva, kao npr. u clanu 23.). Bilo bi preporucljivo ukloniti Ministarstvo iz lanca odlucivanja u svim ovakvim situacijama. Preporuka: brisati odredbu clana 28. stav 4. koji dozvoljava žalbu Ministarstvu. Umesto toga, ubaciti da se na kazne može žaliti odgovarajucem sudu kroz redovan sudski postupak. 

        Clan 8. (poslednji stav) i clan 17. izgledaju dovoljni da bi Agenciji dali neotudivu i nedeljivu kontrolu nad njenim osobljem i unutrašnjim poslovima. Medutim, poslednji stav clana 17. kaže da Vlada odobrava Statut Agencije. Cini se da je ovo nepotrebno ogranicavanje nezavisnosti Agencije. Preporuka: brisati ovaj stav clana 17.

        Takode primecujemo da clan 62. daje Vladi pravo da usvaja "Plan namene radio-frekevencija" sacinjen od strane Agencije na osnovu predloga Ministarstva. Clan 63, daje Vladi (Ministarstvu - ucinjena je greska - primedba Grupe strucnjaka Sindikata) pravo da usvaja "Plan raspodele radio-frekvencija". Treba razmisliti da li bi jedno ili oba ova prava trebalo ostaviti Agenciji, radi transparentnosti i izolovanja ovih važnih odluka od uticaja politike.

        2. Ovlašcenja Agencije

        Nacrt zakona sadrži nekoliko odredbi koje su nacinjene da obezbede Agenciji dovoljno ovlašcenja da ispuni svoju misiju i osnaži svoja pravila. Npr. clanovi 25. do 27. koji govore o radu telekomunikacionog inspektora, daju Agenciji mehanizam koji obezbeduje da se njena pravila poštuju. Nacrt takode predvida druga opšta ovlašcenja koja omogucuju Agenciji da sprovodi svoja pravila i namece sankcije.

        Nacrt bi se mogao poboljšati tako što bi se na vrlo jasan nacin reklo da Agencija ima pravo da kažnjava imaoce licenci za kršenje uslova iz licence. Clanovi 96. do 99. ustanovljavaju detaljan dijapazon kazni za razlicita kršenja zakona. Možda je baš to bila namera pisaca nacrta, ali bi bilo efikasnije ako bi sama Agencija imala pravo da izrice kazne, umesto da to na predlog Agencije radi sud. Ipak, ne izgleda da je nacrt zakona eksplicitno dao Agenciji pravo da izrice kazne. Preporuka: dodati na kraju clana 28. sledeci tekst - "izrice kazne predvidene u clanovima 96. do 99."

        Kao što napominjemo u daljem tekstu pod "transparentnost" treba utvrditi glavne stavove koji odreduju procedure pomocu kojih se izricu kazne i sankcije. Administrativna procedura, koju ce Agencija koristiti u svim slucajevima, trebala bi biti unapred objavljena (transparentnost) i morala bi se primenjivati nediskriminatorski. Nacrt mora sadržati odredbe koje ce zahtevati od Agencije da pismeno izrazi svoju nameru da nekoga kazni i da omoguci stranci koju namerava da kazni da se brani i podnese dokaze u svoju korist pred Agenciju. (Ovo vec piše u clanu 23. ali nedovoljno jasno). Naravno, treba dozvoliti i žalbu odgovarajucem nezavisnom sudskom telu.

        3. Sukob interesa / zarade

        Clan 16. definiše pravila sukoba interesa, koja zabranjuju clanovima Upravnog odbora Agencije i njihovim srodnicima da imaju bilo kakav ekonomski interes kod telekomunikacionih provajdera. Ovaj važan koncept mora se primeniti ne samo kod Upravnog odbora, vec i kod osoblja koje je zaposleno u Agenciji. Preporuka: dopuniti clan 16. tako da se pravila konflikta interesa odnose na sve zaposlene u Agenciji.

        Važno je što postoji namera Vlade da spreci bilo kakvu mogucu korupciju clanova Upravnog odbora tako što ce im dodeliti visoke nadoknade za njihov rad (".. ne manje od zarade sudije Vrhovnog suda Srbije.."). Treba uciniti napor da zarade zaposlenih u gornjem i srednjem nivou odlucivanja u Agenciji budu dovoljno visoke da privuku visoko strucne ljude, jer ce njihovo znanje biti od presudnog znacaja za efikasan rad Agencije. To se delimicno i cini u clanu 17. gde se govori o tome da plate zaposlenih u Agenciji nece biti na režimu plata zaposlenih u javnim preduzecima i državnoj upravi. Ovo je dobra odredba ako se njome mislilo da se nivo zarada postavi dovoljno visoko da bi se privukli i zadržali strucni ljudi. 

        S druge strane, postoji dvojnost u nacrtu zakona. Naime, u clanu 13. se kaže da nadoknade clanova Upravnog odbora nece biti manje od plate sudija Vrhovnog suda Srbije, ali se ne pominje gornji nivo njihovih zarada, niti ko ce ustanoviti visinu njihovih zarada. Clan 17. dotice ovaj problem odredbom da se na odredivanje zarade predednika Upravnog odbora ne primenjuju propisi na plate zaposlenih u državnim organima i javnim službama. Preporuka: Clan 13. treba precizirati tako da ce zarada clana Upravnog odbora biti jednaka zaradi sudije Vrhovnog suda Srbije. (Poželjno je pri tome predvideti nešto vecu zaradu za Predsednika Upravnog odbora. Da li Predsednik Vrhovnog suda ima vecu platu nego ostale sudije?).

        4. Transparentnost rada Agencije

        Nacrt zakona ima nekoliko odlicnih odredbi o transparentnosti. Medutim, nacrt treba poboljšati u kljucnim stavkama.

        Dok clan 13. govori da je rad Upravnog odbora transparentan, i dok clan 17. zahteva da Upravni odbor usvoji dokumenta (Pravilnike, Statute) koji definišu nacin rada Agencije, ne vidi se nigde da nacrt zahteva da ti dokumenti budu javni. Preporuka: dopuniti clan 17. obavezom Agencije da objavi sva pravila po kojima donosi odluke. Bilo bi dobro te dokumente štampati, a i staviti ih na veb-sajt Agencije.

        Dalje, izgleda da ce Agencija usvajati i druge pravilnike koji ce definisati unutrašnji rad i postupke same Agencije. To ce biti pravila za opštu primenu, ili ce se primenjivati na odredenu klasu osoba, npr. pravila za dogovor o interkonekciji, ili period važenja odobrenja (clan 38), ili plan numeracije (clan 84. i 85.). Preporuka: Zakon bi trebalo da odredi da se ova pravila moraju uskladivati u procesu od 3 koraka:
    - Agencija objavljuje svoju nameru da donese odredeni pravilnik i objavljuje tekst tog pravilnika
    - Zainteresovane strane u odredenom roku (najmanje 30 dana) podnose u pisanoj formi svoja mišljenja na taj pravilnik; 
    - Agencija objavljuje konacan tekst sa objašnjenjima zašto je ili nije uzela u obzir podneta mišljenja.    

        Predlažemo da se sledeci tekst doda clanu 20.

        "Osim u slucajevima koji se odnose na internu organizaciju Agencije, nijedan pravilnik ili uredba nece stupiti na snagu ako Agencija, pre usvajanja istog, ne objavi oglas u jednom od centralnih dnevnih listova (i na vebsajtu Agencije) koji govori o prirodi predloženog pravilnika, gde zainteresovane strane mogu dobiti kopiju teksta predloga, i u roku, koji nece biti kraci od 30 (60) dana unutar kojeg mogu podneti pismeno svoje mišljenje na predloženi tekst. Agencija ce pregledati pristigla mišljenja i prihvatice ih ili ce ih argumentovano odbaciti istovremeno sa objavljivanjem svoje konacne odluke".

        Clan 20. obavezuje Agenciju da publikuje "informacije" o odlukama oko dodele licenci, ugovora o interkonekciji, odluke o tarifnoj politici i tarifnim režimima, i odluke donete u vezi Plana numeracije. Zaista je bitno da sve te informacije budu objavljene. Medutim, da bi se osigurala stvarna transparentnost, informacije koje treba uciniti javno dostupnim ne treba se ogranicavati samo na listu iz clana 20. Zakon treba da ide korak dalje i da obezbedi da se svaka od Agencijinih regulatornih delatnosti i odluka ucini javno dostupnim. Šta više, clan 20. treba pojasniti tako da se vidi da Agencija mora objavljivati pune tekstove svojih odluka, a ne samo "informacije koje su bile znacajne" za donošenje odluka. Ne cini nam se da nacrt zakona ispunjava ovaj zahtev.

        5. Licenciranje

        Clanovi 32. do 40. odnose se na postupak dobijanja licenci za javne telekomunikacione mreže ili usluge. Nacrt ima mnogo pozitivnih elemenata. Umesto nametanja zahteva za traženje licence za sve definisane usluge, nacrt ustanovljava trostepeni sistem za registrovanje telekomunikacionih usluga. Nacrt poznaje 2 vrste licenci za operatore: individualne licence i opšte licence. Dok citamo nacrt, vidimo da se zahtev za individualne licence uglavnom slaže sa EU i medunarodnim standardima time što zahteva individualne licence samo za javne telekomunikacione usluge koje koriste ogranicene resurse, kao što su frekventni spektar i numeracija. Dodatno, postoje i usluge za koje se ne traže licenca ili opšta licenca. Na primer, u globalu nije potrebna nikakva dozvola za privatne telekomunikacione mreže. Ovakva struktura procesa dodele licenci je u globalu dobra.

        Medutim, u jednom kljucnom vidu, koji se odnosi na opšte licence, nacrt nije u potpunosti saglasan sa zakonima EU. Clan 38. kaže: "Pravo da upravlja telekomunikacionom mrežom ili obezbeduje telekomunikacione usluge ... se dobija posle registracije kod Agencije." Dalje se kaže da lice koje traži da radi pod opštom licencom mora da traži registraciju i da ce opšta licenca biti odobrena danom registracije. Takode se kaže da ce Agencija u roku od 30 dana izdati dozvolu podnosiocu zahteva, i da Agencija ne može odbiti da izda opštu licencu ako je podnosioc ispunio sve predvidene uslove.

        Ove odredbe nisu jednoznacne, ali ipak izgleda da je momenat registracije kljucni. Nacrt ne kaže šta ce se dogoditi ako Agencija ne izda registraciju? Da li je tom podnosiocu zabranjen pocetak rada? Prema nacrtu izgleda da dobijanje opšte licence zahteva dobijanje akta od Agencije pre nego što podnosioc pocne da radi. Prema clanu 33. opšta licenca je vrsta dozvole. U clanu 40, stav 50. licenca je definisana kao "dokument izdat od strane relevantnog autoriteta dozvoljavajuci operateru pravo" da nudi usluge (Nije jasno na koju odredbu Nacrta Zakona se odnosi ova recenica, jer ne postoji clan 40. stav 50. - primedba Grupe strucnjaka Sindikata).

        Ovo je u suprotnosti sa zakonodavstvom EU. Direktiva EU iz 1997. godine broj 97/13/EC koja definiše prijave, eksplicitno utvrduje da "ošpšta licenca znaci prijavu, bez obzira da li je regulisana pomocu licence koja se daje za odredene kategorije usluga ili opštim zakonskim odrebama, i da li takva regulacija zahteva registraciju, koja ne zahteva od podnosioca prijave da dobije eksplicitnu odluku od nacionalnog regulatornog tela pre ostvarivanja prava koja proizilaze iz odobrenja.* 

        *Napomena: Clan 5. Direktive 97/13/EC dozvoljava vlastima da nametnu period od najviše 4 nedelje pre nego što podnosilac zahteva pocne da radi. Ali Direktiva eksplicitno kaže da po isteku tog perioda podnosilac može poceti sa radom ne cekajuci bilo kakvu akciju od strane vlasti.

        Takode, clan 3. nove direktive EU, 2002/20/EC, koji države clanice moraju da ugrade u svoje zakone do 24. jula 2003, govori sledece o opštim licencama: "Od tražioca se može zahtevati da podnese prijavu, ali se ne može zahtevati da on dobije eksplicitnu odluku ili bilo kakav administrativni akt od strane nacionalnog regulatornog tela pre izvršenja prava koja izviru iz odobrenja". Direktive EU dozvoljavaju nadležnim vlastima da vode registar davaoca usluga, ali propust vlasti da unesu podnosica zahteva u registar ne može spreciti davaoca usluga da pocne sa radom. Ovo možda izgleda kao mala razlika, ali prilaz za koji se opredelila EU oduzima državi pravo da odugovlaci, bez dobrog razloga, odobrenje da pocne da radi onaj ko inace ima pravo da radi pod opštom licencom. I stara i nova direktiva stavljaju na teret regulatornoj agenciji da afirmativno odbije registraciju tek kad pronade nedostatak. Na taj nacin, prema propisima EU, ako Vlada ništa ne preduzme, podnosilac zahteva može da pocne sa radom.

        Preporuka: nejasnoca iz clana 38. lako se može izbeci ako se drugi i treci stav preprave na sledeci nacin:

        "Osoba koja želi da gradi telekomunikacionu mrežu ili pruža telekomunikacione usluge iz stava 1 ovog clana, je u obavezi da obavesti Agenciju, tvrdeci da ce ispoštovati sve zahteve koji se odnose na odredeni tip mreže ili usluga, ukljucujuci i one navedene u opštoj licenci i pružajuci svaku drugu bitnu informaciju koju pravila Agencije mogu tražiti. Agencija može zahtevati od svih osoba da sacekaju najviše 30 dana od dana podnošenja zahteva pre nego što pocnu sa radom.
        Agencija ne može odbiti da podnosioca upiše u registar ako je on prihvatio ili izjavio da prihvata sve zahteve postavljene za javne telekomunikacione mreže ili javne telekomunikacione usluge koje podnosilac želi da gradi ili pruža. Medutim, pravo da zapocne sa radom podnosilac stice pravo trodesetprvog dana od dana podnošenja zahteva, osim kada Agencija pismeno ne utvrdi da podnosilac nece biti u stanju da ispoštuje zahteve postavljene za dobijanje opšte licence."

        Još jedna sitnija primedba na predloženi režim licenci: bilo bi dobro eksplicitno reci da Agencija nece ogranicavati broj provajdera za pružanje pojedinih usluga, osim ako se ne radi o prirodno ogranicenim resursima (frekvencije, numeracija) ili drugim razlozima tehnicke prirode.

        Clan 40. navodi da Agencija može izmeniti uslove i odredbe individualne licence i bez saglasnosti imaoca licence ako je to u javnom interesu. Ovo je vrlo elastican pojam. Trebalo bi preciznije definisati ovu situaciju.

        Takode, svi predlozi za promenu uslova licence, bilo ona individualna ili opšta, morali bi se raditi po proceduri "obaveštenje i mišljenje". Kako je u nacrtu sada predvideno, samo neke izmene opštih licenci moraju biti podvrgnute javnom sudu. Da bi se sprecila zloupotreba prava na izmene, clan 40. treba izmeniti tako da Agencija mora unapred obavestiti imaoce licenci. Takode, imaoci licenci moraju imati priliku da daju svoje mišljenje o predloženim promenama, kao i da konacnu odluku Agencije napadnu na sudu. Nejasna ili jednostrana pravila, koja regulišu jednostrano pravo na izmenu licence ce, sasvim sigurno, unapred jako zabrinuti potencijalne investitore. Zato je potrebno da se usvoji zahtev za obaveštavanjem imaoca licenci o predstojecoj promeni od strane Agencije. Preporuka: Zakon mora obavezati Agenciju da prvo objavi svoju nameru da menja uslove iz licenci i mora dozvoliti pravo na javne komentare tih izmena.

        6. Tarifiranje / Interkonekcija / Vodovi za pristup

        Interkonekcija je jedan od najvažnijih poslova kojim ce se Agencija baviti. Pravila i uslovi za interkonekciju, koji su navedeni u clanu 47, odražavaju nekoliko najvažnijih standarda za interkonekciju. Na primer, zakon ustanovljava pravo svih javnih telekomunikacionih operatera da se medusobno povezuju, kao i sa svima ostalima. Takode, Agencija je ovlašcena da rešava sporove izmedu operatera i to na zahtev, ili ako se oni ne dogovore u periodu od 3 meseca. Tarife za interkonekciju ce biti na troškovnom principu. Sve ove odredbe su u skladu sa zakonima EU i medunarodnim propisima.

        Preporuka: Pravo na interkonekciju može se ojacati odredivanjem, recimo u clanu 46, da pravo na interkonekciju ukljucuje pravo na meduspoj (povezivanje) "u svakoj tehnicki mogucoj tacki". Dalje, clan 47, treba da odredi detaljno kako operateri treba da zahtevaju interkonekciju. Na primer, zahtev za interkonekciju mora biti pismen i drugi operater mora da odgovori u odredenom vremenskom roku. Poslednji stav clana 48. mora da precizira da uslovi interkonekcije koje daje operater sa dominantnim udelom na tržištu trecim licima ne smeju biti lošiji od onih koje nudi svojim filijalama. Konacno, ugovori o interkonekciji moraju biti pismeni i, radi transparentnosti, Agencija mora voditi javni registar takvih Ugovora.

        Pošto ce nova Agencija raditi na uvodenju troškovnog principa pri odredivanju cene, ona mora uzeti aktivnog ucešca pri odredivanju cena za pojedine telekomunikacione usluge. Agencija mora obezbediti da operater sa dominatnim udelom ne koristi antikonkurencijske metode kao što su ukršteno finansiranje, nametanje prevelikih cena trecim operaterima i slicno.

        7. Numeracija

        Važan korak u obezbedivanju nezavisnosti Agencije u njenom delovanju jeste i dodeljivanje prava Agenciji, a ne Ministarstvu, da usvaja i radi na planovima numeracije. Odredbe clana 84. su dobre u delu koji obavezuje Agenciju da dodeljuje brojeve na nediskriminatorskoj osnovi. Preporuka: Nacrt se može poboljšati dodavanjem teksta koji zahteva dodelu brojeva na fer i transparentan nacin i zahteva objavljivanje planova numeracije.

        8. Prelazne odredbe

        Clanovi 106. i 107. daju postojecim vlasnicima licenci rok od godinu dana da se usaglase sa odredbama ovog zakona. Medutim, clan 109. zadržava do 09. juna. 2005. monopol Telekoma na "sve postojece i buduce vrste usluga u fiksnoj telefoniji" kao i dosta drugih usluga.

        Mi potpuno razumemo da se Vlada Republike Srbije oseca obaveznom da ispoštuje obaveze iz kupoprodajnog ugovora kojim je Telekom Srbija bio delimicno privatizovan juna 1997. godine, sa monopolom od 8 godina. Svejedno, vlasti bi morale da procene da bi produženi monopol znatno usporio modernizaciju sektora telekomunikacija u Srbiji. Najmanje od svega, novo regulatorno telo i vlasti bi morali da preduzmu mere da se osigura da Telekom Srbija ne iskoristi ostatak perioda svog ekskluziviteta da bi nepravedno sebe doveo u povlašceni položaj onog dana kada dode do uvodenja konkurencije. Šta više, priznajuci da ce akcionari Telekoma biti u povlašcenom položaju cak i kada se monopol Telekoma bude ukinuo, zakonodavac treba da iskoristi sve mogucnosti da skrati period monopola, u skladu sa Ustavom i ostalim zakonima.

        Cak i u kontekstu ekskluziviteta odobrenog 1997. godine, neke od prelaznih odredbi u nacrtu zakona ne izgledaju razumno. U clanu 108. piše da za vreme trajanja ekskluziviteta, Agencija nece davati licence za javne telekomunikacione usluge. Možda pogrešno tumacimo ovaj clan, ali nam se cini da je on u suprotnosti sa clanom 109. gde pojedinci mogu da traže dozvolu i grade mreže pod uslovom da ne pocnu sa radom dok traje ekskluzivitet Telekoma. Bilo bi poželjno promeniti clan 108. tako da dozvoli Agenciji da zapocne proces licenciranja i izdaje licence pre isteka perioda ekskluzivnosti, tako da novodošli mogu da dobiju licence, da grade svoje mreže i da pocnu pregovore o interkonekciji sa Telekomom, tako da odmah po isteku ekskluziviteta mogu da pocnu sa radom.

        Takode, u suprotnosti je u clanu 109. ukljucivanje u listu ekskluzivnih usluga "telekomunikacione usluge sa dodatom vrednošcu", kad prvi stav clana 110. dozvoljava pružanje tih usluga i drugim operaterima za vreme trajanja monopola Telekoma.

        Pošto nismo imali uvid u ugovorom iz 1997. godine preuzete obaveze Telekoma, nismo u stanju da potpuno komentarišemo clan 112. koji prenosi na Telekom Srbija obavezu univerzalnog servisa dok traje monopol. Ipak, izgleda da su clanovi 106. i 112. u koliziji. Da li je namerno uradeno da Telekom Srbija "može" ili "ce" dobiti licencu unutar prve godine usvajanja zakona? U engleskom prevodu, u clanu 106. piše "ce", a u clanu 112. piše "može". Da li clan 112. dozvoljavajuci Agenciji da Telekomu odobri razumno vreme da ispuni obaveze iz uneverzalnog servisa, pravi razliku u odnosu na Ugovor o prodaji Telekoma iz 1997. godine? Nejasno je, zašto ova odredba daje Telekomu mogucnosti da izbegava obaveze iz univerzalnog servisa.

        Bez obzira kada istice period monopola (ekskluziviteta), važno je da vlasti i ostale zainteresovane strane pažljivo prate kako je Agencija usvojila pravila koja se odnose da davanje licenci, interkonekciju (medusobno povezivanje) i potrebe koje su sa njima u vezi, i da obezbedi pravilnu primenu novog zakona i regulativa.

        Analizu su priredili Paige Anderson, funkcioner u GIPI i Jim Dempsey, direktor za politiku u GIPI. Za dalje informacije kontaktirajte gospodicu Anderson na e-mail: panderson@cdt.org ili gospodina Slobodana Markovica, sloba@internenjs.org koordinatora GIPI za Jugoslaviju. Od njih mozete dobiti kopiju engleskog prevoda Nacrta Zakona o telekomunikacijama, na osnovu kojeg je ova analiza i uradena.