KОНФЕДЕРАЦИЈА
СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА

СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"

www.sindikat-telekoma.co.yu 


Добровољно напуштање предузећа
- наде, очекивања , тешкоће -

        У акцији добровољног напуштања Телекома уз накнаду, део пријављених није добио сагласност за одлазак. Многи нису разумели да и таква могућност постоји. Говорило се отприлике: „Паре су ту, па изволт’те ко хоће“.
        У силној жељи да у свом животу промене нешто на боље многи су заборавили да је основни циљ ове акције смањење броја запослених. Сви који су конкурисали полазили су од претпоставке да неће баш они бити неопходни свом Предузећу и да никакве штете у процесу рада неће бити ако они оду из надокнаду. „Шта их кошта да ми дају те паре када су већ одвојене“, помишљали су многи. 
        Данас, иако немамо исцрпно пописане све мотиве напуштања Предузећа, можемо рећи да су веома различити. Највише је оних који су себе нашли у приоритетима који су наведени у Критеријумима, а то су инвалиди и они са смањеном способношћу. Старост кандидата за ДНТ је прилично висока, што је и логично јер са годинама долазе и болести. Међу онима који су се пријавили на конкурс има и следећих случајева : 
        - Наш радник живи у шупи од дасака и нема шанси да добије кредит па би му средства из фонда дошла као мелем на рану. Направио би два оделења да заштити децу, а онда би ишао код Вуковог споменика, па би у надницу, јер је научио да зида и малтерише;
        - Монтер читао Колективни уговор, видео да у случају отпуштања добија само 200 евра по години стажа, па је израчунао да му је овако боље. Када неминовно дође до приватизације послова одржавања приступне мреже уз помоћ "координатора" ће доћи неки са ташном и машном па ће они, а не он и његови другови, добити посао. Неће бити тада много важно што добро познаје свој посао. Ташна и машна ће, уместо њега, узети неког незапосленог келнера који ће радити упола цене;
        - Млади инжењер не може да поднесе нестручност и осионост свога директора и хоће да иде. Не види перспективу. Зна да може више и може боље, али рампу коју има пред собом не може да прескочи. Зна да мора да иде. Новац који би могао да добије омогућио би му да започне неки нови посао;
        - Старији инжењер телекомуникација каже да је задовољан платом. Чак и кола има на располагању. Ипак жели да иде. Каже да га убија нерад. Радио је много. Постигао резултате за дивљење. Каже да га нико ништа не пита, нико му задатке не даје. И ако нешто напише, то се гурне у фијоку. Провладавају неки други, јачи интереси од интереса струке и интереса Предузећа; 
        - Запослени из пратећих делатности су схватили да ће за годину или две бити у ситуацији да траже посао код приватника, јер држава настоји да све послове, па и њихове, жели да изложи конкуренцији и да су они први на удару тих промена;
        - Телефонисткиња која прешла педесету са тешким здравственим проблемима. Једва долази на посао и једва успева у тим годинама да буде љубазна са корисницима службе обавештења и да амортизује све провокације. Жели да оде јер још не може у пензију. Нигде у свету телефонисткиње не остају тако дуго на таквој врсти посла;
        - Једна друга колегиница каже да се у послу изгубио сваки ред и да то не може да поднесе. Нарушила је своје здравље јер је у ситуацији да ради нешто што није добро ни за службу ни за појединца. Њена способност адаптације на стрес је испод потребног нивоа. Тражи се од ње да потпише извештај који је фалш, који не садржи све што тај извештај треба да има, који не садржи све промене које су у периоду између два извештаја настале. Одлазак уз накнаду би био нека веста спаса и прилика да се продужи живот;
        - Долазак унучета на свет кога нема ко да чува и негује док су му родитељи на послу био је један од насимпатичнијих разлога за одлазак из Предузећа уз накнаду.
Генерални директор је, због уједначавања критеријума при давању сагласности, одредио кординатаора, што је и логично. Од 79 случајева ускраћивања сагласности само су четири из надлежности ТД Ниш и ТД Централна Србија, док преостале случајеве деле ТД Нови сад и ТД Београд. Укупан проценат искраћивања сагласности и није тако велики: око 10%. Међутим, пада у очи да највећи проценат ускраћивања сагласности долази из ТД Нови Сад.
        Очигледно да кординатор није успео у том делу посла. Из занимања оних којима су сагласности ускраћене види се да сагласност нису добиле неке чистачице или телефонискиња Службе са 988. Оправдано се поставља питање да ли су директори организационих јединица, на челу са координатором, имали визију даљих дешавања у Телекому „Србија“. 
        Мали, средњи и велики директори се једног дана састаше и договорише кога да пусте, а кога не из Телекома. Урадише то без присуства Комисије за добровољно напуштање Предузећа. Они одлучили, а чланови Комисије дођоше у ситуацију да ставе потпис на тај списак, а да их нико чак није ни обавестио о разлозима ускраћивања. Зашто чланови Комисије нису били позвани када се о томе разговарало. Можда то није учињено због представника репрезентативних синдиката којих у тој комисији има двоје. Све ми се чини да су неке навике из старих времена, када су се синдикалци бавили свињским полуткама, а потом позивани да потпишу оно што руководство одлучи.
        Наш синдикат је у овој акцији већ до сада дао знатан допринос и жели да се ова акција заврши са добрим намерама како се и кренуло. Представник нашег синдиката захтева да разговара са онима који су сагласности ускратили како би пред сваког свог члана могао да стане и да објасни зашто је ставио свој потпис. Њега не штите секретарице и портири оном познатим реченицама: „Директор је на путу, директор је заузет, директор је на састанку итд“. Поред тога, Синдикат Телекома „Србија“ захтева да се сваком запосленом, коме је ускраћена сагласност, и писмено доставе разлози тог ускраћивања.
        Ово нису сви проблеми који прате ову акцију. Ако се погледају износи које кандидати треба да добију, а које су обрачунале колеге из ТД за персонал онда се уочавају неке нелогичности, па је и то задатак представника Синдиката Телекома „Србија“ да утврди разлоге, како би својим члановима могао дати објашњење.
        Посебан проблем представља урачунавање додатка на зараду који су неки од запослених добили при ступања на снагу новог Колективног уговора јер су дошли у ситуацију да добију мању зараду од оне коју су имали по старом Колективном уговору. Како сада ствари стоје - овај додатак није узет у обзир. На тражење представника Синдиката Телекома „Србија“ да се по овом питању достави став Дирекције за персонал, није било одговора.
        Какви порески прописи чекају онога ко по овом програму добију средства је питање на које је представник нашег синдиката тражио писмени одговор, који још није достављен. 
        И поред свих тешкоћа, акција се може завршити успешно. Рокови за завршетак ове акције су већ прошли, што нам се често у Предузећу дешава. На правом смо путу. Треба још мало истрајати. 
        На крају да напоменемо да је ова акција дала материјал за једно драгоцено истраживање где би и запослени и руководиоци погледали себе и своје Предузеће као у огледалу. Нема боље прилике да Дирекција за персонал и организацију покаже своју креативност и пружи шансу онима који истраживачког дара носе у себи.

Недеља 13.06.2004. године Д.Ж. КОВАЧЕВИЋ 

Секретаријат СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" 

11000 Београд, Радивоја Кораћа 4
телефон: 011/3445-852, 011/3445-860, факс:011/3446-011
e-mail: sintel@eunet.yu