KОНФЕДЕРАЦИЈА
СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"
|
|
|
|
|
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" |
|
|
Број: 825/6
Датум: 20. 07. 2004. године
ЈЕДИНСТВЕНИ СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ
Б Е О Г Р А Д
ЈЕДИНСТВЕНИ СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ
Председнику Регионалног одбора Ниш
Братиславу ЛАЗИЋУ
ОТВОРЕНО ПИСМО КОЛЕГАМА, ЧЛАНОВИМА ЈЕДИНСТВЕНОГ
СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ
Поштоване колеге,
Никада нисам ни сањао да ћу се бавити преписком преко средстава информисања, али су ме на то натерали. Натерао ме је колега, члан вашег синдиката износећи лажи о мени и синдикату чији сам члан. Зашто? Е, то ми није јасно и зато вам се обраћам. Ја ово своје реаговање нећу делити по канцеларијама и радним местима, нити лепити на огласне табле. Надам се да ћете, пошто верујем да сви тежимо савременом друштву у коме се нека елементарна правила поштују, ово моје писмо објавити на вашем сајту или у ( ја их нећу називати погрдним именима) вашим новинама.
Правило број један у свим синдикатима света, а верујем да и ми тежимо таквом синдикату, је солидарност између синдиката на решавању заједничких проблема, без мешања у унутрашње односе другог, нити блаћења колега (што колега Лазић упорно чини). Ствар је појединца чији ће члан да буде.
Мислио сам да смо изгласавањем неповерења функционерима Синдиката ПТТ-а стекли једно искуство, и да више никада нећемо дозволити да функционери у јавност износе лажи и неистине о било ком нашем колеги, ма чији он члан био. То је, на крају, и ствар опште и личне културе. Желим да верујем да о памфлетима које пише и шири Братислав Лазић ви немате појма
јер просто не могу да верујем да то одобравате, поготову што ме многи од вас веома добро познају.
За оне који ме не знају да кажем, а оне који ме познају да подсетим:
ја Аксентије Стојиљковић, радник Телекома у Зајечару, сам као и сви ви пријемом у радни однос постао члан синдиката, иако ме нико није питао желим ли то или не. Али, то су била нека друга времена. Незадовољан радом функционера тадашњег синдиката, чији смо чланови сви били, ја сам се активно укључио у борбу за рашчишћавање унутрашних односа у синдикату, без писања
памфлета и трачарења по кулоарима већ јавно и директно,
у шта су се уверили и могу да потврде и ваши чланови, када су Голубовић и Дукић побегли из сале у ТК-Центру у Дом Синдиката, где су на брзин у заказали седницу, позвавши само себи одане истомишљенике, а из страха да их чланови не нападну. Са својим пуленима хтели су да елиминишу све оне који су хтели промене. На њихову жалост, стигли смо трчећим корацима и ту је почела борба за нови синдикат у Телекому. Моје незадовољство је тада јавно подржала само колегиница из Суботице, која је салу и напустила због јавног шиканирања од стране Дукића и Голубовића. Нико на ово, осим мене, није реаговао. После те седнице, ја сам се телефоном обратио свим колегама, председницима синдикалних организација у Телекому и осталима, а након тога и писмено. Жеља је била да се на једном месту састану
представници радника из Телекома и договоре о томе какав синдикат ми у Телекому желимо и како да буде организован. Да ли је то била идеја о јединственом синдикату у Телекому? Шта мислите, колеге ? И ко је сада лопов и краде туђе идеје? За тако нешто сам, наравно, уз давање гаранција, добио сагласност и од ондашњег директора - Италијана и састанак је одржан у нашем Телекому, у сали ТК-Центра. У организацији су ми несебично помогли Часлав Јоксимовић и Зоран Лукић из вашег синдиката. На састанак су позвани представници свих синдиката: синдиката ПТТ, „Независности“ и Синдиката Телекома „Србија“.
Са жељом да сарађују су дошли само представници Синдиката Телекома „Србија“, што је касније и резултирало нашим масовним учлањивањем у тај синдикат. Дошли су и представници синдиката ПТТ-а да покушају (што су и делимично успели код неких колега) да састанак растуре, а мене ставе на стуб срама што сам се то усудио да урадим, док представници „Независности“ нису ни дошли. Састанку је присуствовао и ваш садашњи председник Мандић, као бунтовник из Новог Сада, како су га тада називали Дукић и Голубовић. Састанак је одржан. Дискутовало се и причало. Неки су говорили са страхом и недоумицом, али се стекао утисак да неких позитивних вибрација има међу нама.
Шта даље бива? Наредног дана синдикат ПТТ заказује седницу Главног одбора у Косовској, на коју долазе и они председници који су ми телефоном давали безрезервну подршку, али на састанак предходног дана нису хтели или смели да дођу. Главна тема састанка је био Аксентије који се огрешио о Статут. Ни тада нисам крио своје ставове. Знате ли какву сам подршку добио? Никакву! Ни од једног члана Г.О. А мене су, пре тог састанка, покушавали данима да одговоре. Звали су ме на информативне разговоре, трошили дневнице долазећи и јурећи ме по Крајини. Ја нисам пристао. Остао сам доследан.
Прошло је пар месеци и синдикат Телекома се издвојио из синдиката ПТТ-а . Порасла је свест људи ваљда и гле чуда, неки, који су ћутали и нису давали јавно подршку мојој идеји, постали су функционери Синдиката Телекома, а касније и Јединственог синдиката. То је, наравно, чиста случајност!? Није борба за фотеље!? Ја се наводно борим за тако нешто, пардон ја се поставим сам на фукнцију, како каже колега Лазић. Ја, нити било ко из синдиката Телекома „Србија“, неће се бавити вашим унутрашњим односима, Статутом и начином избора функционера, па вас молим да и ви то не радите. Што се тиче колеге Лазића, ваљда ће се узети у памет када му стигне кривична пријава и захтев за одштету.
Што се пак моје стручности за место председника Статутарне комисије тиче - само једно обавештење колеги. Из жеље за истеривањем правде и остваривањем стамбених права радника, мој захтев је стигао, тада - до Уставне комисије СФРЈ за тумачење Закона о удруженом раду. Са супротне стране је било двадесетак адвоката, председници Суда удруженог рада и други. И, замислите, ја сам био у праву. Спор је ушао у анале судске праксе о чему се издаје посебан билтен. Стварно „нестручно“ урађено, јер ја сам, замислите, електро струке.
Рад на многим документима и правилницима, учествујући у раду комисија, нећу ни помињати. Не могу да замислим да колега Лазић мисли да Статут треба да праве само правници. Па, нисмо ми из електро струке ваљда само тупа радна снага у Телекому?! Или, можда Ви то желите, колега Лазићу?! Можда је то Теби, колега, и логично јер би онда, не само послодавац него и синдикални функционери, могли са нама да раде шта хоће.
Ја ваш Статут никада нисам ни видео ни прочитао. Он је ваш и желим вам да буде стварно добар, како би вам давао огромне могућности у синдикалним активностима. Када наш нови Статут буде усвојен на Скупштини - погледајте и сами па закључите, а пре тога само размислите: чији Статут је први донет: Синдиката Телекома „Србија“ или Јединственог синдиката?
Дајем колеги Лазићу шансу да се извини, тако што ће ме позвати на следећу седницу вашег Главног одбора и извинити се пред свима, а то исто учинити и на вашем сајту и у вашим новинама до 01.09.2004. све у жељи да се бавимо правим синдикалним радом и допринесемо да нам сутра свима буде боље. Унутрашње ствари у другим синдикатима оставимо да сами радници уоче и одлуче се за припадност тамо где мисле да могу да
остваре своје захтеве. Нису радници у Телекому тупа радна снага па неко стално мора да им отвара очи, јер као боље види од њих - већ
интелигентна и изузетно креативна радна снага.
Ово што и ја сада радим, одговарајући на лажи и неистине, само је одвлачење пажње пред велике догађаје у нашој Компанији. Изађимо сви једном из социјализма. Немојте се декларисати као демократе, а понашати се као најгоре комуњере .
Извлачење је од бављења синдикалним радом, ако све време тврдите како Вам неко брани да радите у овом, па прелазите у други синдикат, затим ништа не радите ни у том другом, већ пишете памфлете и вређате колеге .
Уколико желите да ми кажете да нисам у праву мој број је: 064-145 00 45.
Аксентије Стојиљковић,
Зајечар
|
|
|
|
11000 Београд,
Радивоја Кораћа 4 |