KОНФЕДЕРАЦИЈА
СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА

СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"

www.sindikat-telekoma.co.yu 

Синдикати преломили: 

ОТПРЕМНИНА - 2000 ЕВРА, 
МАСА ЗА ЗАРАДЕ 15 ОДСТО И РЕДОВНА ИСПЛАТА ЗАРАДЕ ИЗ ДОБИТИ

        Ово су три основна захтева о којима су руководства репрезентативних синдиката у Телекому у среду имали прилику да разговарају са председником Управног одбора Предузећа проф. др Миланом Божићем, реализујући тако одлуку Извршног одбора Синдиката Телекома „Србија“. На састанак је позван и ЈСТС, чије се руководство у потпуности сложило са захтевима нашег синдиката, па се очекује да током наредног дана оба председника: Зоран Мрваљевић и Славољуб Кандић упуте заједнички захтев пословодству захтевајући хитан састанак са ова три захтева. 

        Учесници у разговору очекују да пословодство мора да има слуха за изнете захтеве синдикалаца, односно запослених. Уколико, пак, ови захтеви „не прођу“ упутиће се Управном одбору са задатком да се чланови УО испред синдиката изборе за њих, како би се уврстили у нови Колективни уговор.

        Чланови руководства оба синдиката су овим захтевима придодали и стално присутни – доделу бесплатних акција.

        Мирослав Јоксимовић је темељно образложио захтев синдиката за отпремнином од 2 000 евра по години доказујући, уз помоћ Љубомира Ковачева, члана УО испред нашег синдиката, да држава од 1946. године, још као ДФЈ, када је Пошту „скинула“ са буџета, није ни динара уложила ни у Пошту, а касније ни у телефонију, односно Телеком. 

        Синдикалци су истакли да Влада Србије мора да се бори за то да се Телеком у процесу приватизације не распарча.
Проф. Божић се сложио, сматрајући да је Влада свесна те чињенице и да ће и радити у том смеру. 

        Колеге из нашег синдиката, које су боравиле на Међународној конференцији синдиката телекомуникација у Хрватској, пренели су став који је изнео председник Синдиката Дојче Телекома, да ова компанија намерава да „купи“ све телекомуникационе компаније у овом делу Европе и да су им још остали „Телеком Србија“ и Словеначки Телеком. Додуше, реплицирано је тачком уговора са Италијанима о реоткупу акција у којој Италијани инсистирају да нема продаје Телекома до 2008. године. 

        Но, мало ко од учесника у разговору није исказао бојазан од неког исхитреног потеза власти, попут оног из 1997. године. Међутим, околности су сада другачије и такав потез би наишао на жестоку реакцију. 

        Славољуб Кандић је наговестио много веће мешање синдиката у пословну политику, управо због бојазни од појаве вишка запослених, на шта му је проф. Божић рекао да „куца на отворена врата“.

        Зоран Мрваљевић је критиковао дисонантне и збуњујуће изјаве појединаца из власти: министра Динкића о праву запослених на бесплатне акције, па потпредседника Лабуса са умеренијим ставом о овоме и гувернера Јелашића са потпуно игнорантским мишњењем према овом проблему. Проф. Божић сматра да је ипак министар Динкић најближи доминантном ставу Владе Србије по овом питању.

        На ову тему се надовезао председник Извршног одбора Синдиката Телекома „Србија“ Бранислав Савић, истакавши добар и остварљив пример црногорског Телекома, али и дотичући неке врло озбиљне проблеме и теме, о којима се шапуће и зна, али се не усуђује јавно, јасно и гласно да прозбори: да су неки из ширег руководства, односно врха Компаније, у виду нелојалне конкуренције, формирали своја предузећа, или су њихови најближи то урадили и само чекају погодан тренутак како би преузели најбоље бизнис кориснике и тиме „покупили кајмак“, чиме би драстично умањили приход Телекома када му истекне монопол. 
        - Па, како не видите да је формиран „паралелни Телеком“, огорчен је био г. Савић.
        - Ја бих волео да чујем више детаља о овоме, нешто конкретно, јер чујем назнаке, наговештаје, али ништа конкретно, рекао је проф. Божић.

        Зоран Лукић цитирао је изводе из штампе у којима се тврди да је мафија у телекомуникацијама најмоћнија и јавно се питао зашто нико овим поводом ништа не предузима. Истовремено је додао да је поражавајуће да Телеком не налази за сходно да демантује силне лажи и глупости које се провлаче кроз штампу, попут изјаве саветнице потпредседника Владе др Лабуса да је Телеком губиташ и да је на буџету!

        Председник УО Милан Божић се сложио са овим и истакао неопходност да Телеком крене у медијску кампању против оваквих и сличних дезинформација.

        Највише конкретних проблема, али и решења понудио је потпредседник нашег синдиката Драган Ж. Ковачевић.
Нагласио је да Телеком нема дугорочну стратегију развоја; послови се ваде из Телекома (КИР, рецимо):

        - Зар ми поново не бисмо могли да радимо инвестициони део?! Као некада! Није тачно да смо ишта уштедели дајући део послова другима! Напротив! 
        - Зар ми не бисмо могли да нудимо услуге АДСЛ-а, као Сезампро, што ради?!?
        - Као члан Комисије за добровољно напуштање Телекома знам да је из Предузећа, кроз прва два конкурса, отишло 1066 људи. У Телеком динар од тог новца није се вратио, јер нико није имао слуха да те људе ангажује да раде неке послове за Телеком (поправку телефонских апарата, или слично...) 
        - Па зар ми из синдиката треба да вама из пословодства кажемо како има вишка запослених! Има! Ево, у Новом Саду има 25 људи који су радили на кросбар централама и њихов шеф сада не зна куда ће са њима! 
        - Али, има и начина да се упосле на другим пословима! И то је тачно, али морате да знате да има људи пред пензијом, па оних који из многих разлога не могу да се преквалификују! Због њих ми морамо да будемо бар некако осигурани! Па и том клаузулом о отпремнини! 
        - Ви сте потпуно у праву! Стратегија развоја у Телекому мора да постоји! То је и унутрашње и спољно питање. И то што пре мора да се уради, истакао је проф. Божић. Хвала Вам, дали сте ми масу занимљивих података. Ево, ово и јесте сврха и суштина оваквих разговора! 

        Братислав Антанасковић из Крушевца исказао је своје незадовољство и пренео огорчење запослених у Крушевцу – новом организацијом (ово је била посебна тема о којој су председник УО и г. Антанасковић посебно разговарали дуже од пола сата по завршетку званичног дела састанка). 
        Александар Младеновић из Лесковца је предложио да овакви тематски састанци постану пракса, са чим се проф. Божић сложио. 

Гордана Јанићијевић - Потпара

Синдикат Телекома „Србија“ репрезентовали су: 
Зоран Мрваљевић, председник, Љубомир Ковачев, члан УО испред СТС, Симеон Митревски, члан Надзорног одбора „Телекома Србија“ испред нашег синдиката, Драган Ж. Ковачевић и Аца Стојановић, потпредседници, Бранислав Савић, председник ИО, Зоран Вићентић, заменик председника ИО, Љубомир Поповић, члан Надзорног одбора СТС, Мирослав Јоксимовић, председник СО Градски телефон, Ивица Цветановић председник СО НИш, каи и чланови ИО и председници меснних организација СО СТС: Миољуб Пант

Секретаријат СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА" 

11000 Београд, Радивоја Кораћа 4
телефон: 011/3445-852, факс:011/3446-011
e-mail:
sindikat.telekoma@telekom.yu