KÎÍÔÅÄÅÐÀÖÈ£À
ÑËÎÁÎÄÍÈÕ ÑÈÍÄÈÊÀÒÀ

ÑÈÍÄÈÊÀÒ ÒÅËÅÊÎÌÀ "ÑÐÁÈ£À"

www.sindikat-telekoma.co.yu 

Razgovori naši nasušni,

Jesmo li ljudi ili resursi

        Trećeg avgusta posetili su nas predsednik Upravnog odbora g-din Milan Božić, generalni direktor Draško Petrović, g-đa Milica Đurović direktor direkcije za ljudske resurse i g-đa Gordana Stamenković direktor sektora u istoj direkciji.
        Sa druge strane stola bio je prisutan ceo Izvršni odbora našeg sindikata. Povod za ove razgovore su zahtevi sindikata da se u novi Kolektivni ugovor unesu sledeće odredbe:

        Pored razgovora o iznetim temama bilo je govora i o mnogim drugim temama kao što su: rast zarada do kraja ove godine, o zloupotrebama, o ustupanju poslova iz osnovne delatnosti, o kontaktima sa medijima, o otvaranju novih poslova, o velikom broju dvojnika, o radu u informacionom centru mobilne telefonije, o tržišnom vrednovanju poslova u Telekomu, o dobrovoljnom napuštanju preduzeća, o višku zaposlenih itd. 
        Na osnovu činjenice da su našli vremena da razgovaraju sa našim sindikatom moglo bi se zaključiti da nas uvažavaju. A da li će naši stavovi i naši predlozi biti udostojeni pismenog odgovora zavisi ne samo od toga da li nas uvažavaju nego i od nas samih i od kvaliteta naših nastupanja. Zato je činjenica da su nas posetili za poštovanje ali ne i za radovanje. Treba sačekati efekate takvih razgovora.
        I predsednik Upravnog odbora i generalni direktor su čuli čitav niz korisnih informacija i predloga od strane predstavnika našeg sindikata. Ostali smo preko tri sata a mnogo toga je ostalo neizovoreno. Direktor je rekao da mu pišemo. Nije rekao adresu. Nije nam rekao i da li ćemo dobiti odgovor. Čovek na takvom mestu svakog dana dobija gomile pisama sa svih strana. Nema takvog koji bi mogao sve to da pročita. Ako iskreno želi da kontaktira sa zaposlenima direktno a ne preko čitavog niza svojih podređenih direktora i ostalih rukovodilaca onda bi morao da odredi osobe koje bi samo to radile. Onda bi generalni direktor imao ne samo informacije od zaposlenih kako se odvijaju poslovi u preduzeću nego i imao kolektivnu pamet svih zaposlenih koji žele da unaprede poslovne procese u svom preduzeću na svom stolu. Da je ovakav način komunikacije između zaposlenih i onih koji donose odluke neophodan uveriće te se ako neki koristan predlog napišete i predate svom neposred -nom rukovodiocu. U najboljem slučaju će prevaliti dva od pet hijerarhiskih nivoa koliko ima od zaposlenog do generalnog direktora. Više je verovatno da nećete ni znati dokle je vaš predlog stigao a malo je verovatno da nikada nećete ni dobiti odgovor. Ni sindikat nije dobijao odgovore na mnoga svoja obraćanja a da ne govorimo o pojedincima. Da li je to samo stvar kulture onih kojima se obraćamo? 
        Prijatno je sećanje na g-đu Kerubinu i Alberta Luketija dok su bili na čelu direkcije za personal i organizaciju. Nihova kultura komunikacije nije kod nas uhvatila korena. I kad smi dobijali negativne odgovore imali smo osećaj da smo ljudi a ne resursi kako se sada zovemo. Ako se nešto malo truda i malo sredstava uloži za osvarivanje trajnog načina komunikacije sa zaposlenima radi povećanja motivacije rada koristi mogu biti ogromne. 
05.08.2005 

D.Ž.Kovačević

Ñåêðåòàðè¼àò ÑÈÍÄÈÊÀÒÀ ÒÅËÅÊÎÌÀ "ÑÐÁÈ£À" 

11000 Áåîãðàä, Ðàäèâî¼à Êîðàžà 4
òåëåôîí: 011/3445-852, ôàêñ:011/3446-011
e-mail:
sindikat.telekoma@telekom.yu