КОМЕ ЗАКОН ЛЕЖИ У ТОПУЗУ ?
Европска тековина, а наша демократска, иако још увек транзициона реалност је примена закона и позитивних законских аката и прописа. Овде спада и Закон о јавном информисању, који између осталих закона морају да познају и примењују синдикални лидери приликом јавног обраћања и давања информација, па је у најмању руку наивно, неозбиљно и чудно иступање у јавности са неистинима, полуинформацијама и обиљем непроверених података о два репрезентативна синдиката у Телекому.
Интереси државе, послодаваца и радника су, као што знамо, по правилу, различити, али СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА” успео је да наметне послодавацу социјални дијалог, као императив у преговорима, јер је СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА”
независтан, пре свега у односу на послодавца, као и у односу на државни апарат.
СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА” изградио је способност и мериторност у преговарању.
У процесу приватизације и реструктурирања, само мериторни синдикални представници могу да улазе у преговоре са послодавцем и усаглашавају стратегију Предузећа са националном стратегијом развоја.
Мериторност је резултат професонализације СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА “СРБИЈА”, што даје снагу овом Синдикату да се бори за битна економска права и све остале интересе свога чланства. Професионализација синдиката подразумева стручно синдикално деловање и умеће преговарања са супротном страном на цивилизиван начин уз уважавање интереса запослених у свим преговорима.
Реформа тржишта рада и доношење закона битних за раднике, то је оно што је најбитнији предмет преговора СТС-а са Владом и релевантним министарствима ( нарочито Министарство финансија).
Улога СТС је да, кредибилитетом свог смисла за преговарање и својом компетенцијом, натера све партнере да престану да се баве сами собом, већ да предмет активности буду искључиво у корист запослених.
Сви синдикати, укључијући и СТС, који претендују да штите интересе запослених залажу се још од 2000. за професионализацију. Наиме, ако сачекамо крај транзиционог тока и завршетак приватизације без оформљеног професионалног и јаког синдиката то аутоматски подразумева гашење синдиката и потпуну ерозију заштите права запослених од послодавца.Сви који претендују да буду европски синдикати теже остварењу пуне професионализације, а то значи већи број професионалаца у свом саставу као што нека наша предузећа већ имају и по 80 професионалаца. Овде, истине ради неопходно је напоменути да постоји РЕГУЛАТИВА по коме је предузеће обавезно да озбеди адекватне услове за рад синдиката, а то између осталог садржи и императивну клаузулу професионализације синдиката.
За само осам месеци остварени резултати СТС-а су и значајни и видљиви, а то изгледа смета синдикалним аматерима у Телекому.
Синдикални аматери су прави професионалци кад треба да руше нешто добро или када користе своје аматерске привилегије (кола, канцеларије, секретарице, ослобођеност од посла . . .), а притом их нико ништа не пита, раде шта хоће, ником не полажу рачуне. Коме они требају, запосленима или неком другом, можда ?
Активностима, упорним и квалитетним преговарањима СТС-а наше колеге које су добровољно напустиле Предузеће оствариле су отпремнину у износу од 55 бруто зарада, што је велико повећање у односу на претходан износ од 45 нето зарада.Зар не ?
Стручно синдикално деловање СТСа, упркос бројним препрекама, па чак и Динкићевим противљењима, довело је до УСВАЈАЊА новог КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ПРЕДУЗЕЋА укључујући и тзв. “чувени” члан бр.83 који гласи:
Aнексом овог уговора утврдиће се висина отпремнине у року од 30 дана од дана утврђивања вишка запослених због технолошких, економских или организационих
промена у Друштву.
Полазна основа за преговоре између потписника овог Уговора за израду анекса из става 1. овог члана су најповољнији услови и критеријуми фонда финансијских средстава за стимулисање добровољног одласка из Друштва који су били у примени у Друштву, а у складу могуће примене истих у оквиру решења предвиђених важећим прописима у овој области и донетих мера економске политике Владе Републике Србије.
Не може се запосленом отказати уговор о раду због технолошких, економских или организационих промена до потписивања анекса из става 1. и 2. овог члана.
Без лажне скромности СТС је један од главних покретача “АКЦИЈЕ ЗА АКЦИЈЕ” и успео је својим професионалним активностима да утиче на промену Закона о приватизацији, тачније у Закон је унето да запослени у јавном сектору остварују право на поделу до 15% бесплатних акција, што је до тада било незамисливо и као појам, а поготову не као законско, сада већ легитимно право запослених у јавном сектору.
Ову Акцију СТС наставља што се види из скорашњих вести на сајту.
Залагања СТСа у овој Акцији су јасна и захтеви прецизни све до остварења правичне расподеле акција пре приватизације и по тржишној вредности.
СТС је обавио и привео крају преговоре за ДОДАТНО ПЕНЗИЈСКО ОСИГУРАЊЕ, што је јасан бенефит за запослене.
Када је у питању стамбена политика СТС је учинио радикално нове потезе, јер је у преговорима у потпуности елиминисао категорију повлашћених, привилегованих запослених и оних непривилегованих који се на листи за стан нађу тек после 148 година. Наиме запослени у Телекому имаће најповољније кредите у целој југоисточној Европи.Наш дуг рад и компликоване преговоре верификоваће Управни одбор, а то значи да ће ускоро првих 1000 радника (фебруар, март 2007.године) добити наведене кредите.
СТС је својим конзистентним радом и аргументованим преговорима са пословодством обезбедио обавезну зараду из добити сваке године, ако, наравно, она постоји.
Сигурно веома важан резултат професионалног деловања СТСа је увећање масе зарада. Упркос јаком инсистирању од стране Министарства за финансије, превагнула су објашњења СТСа и маса свих који су добровољно напустили Предузеће остала је у маси зарада за остале-сада запослене раднике. Проблем са зарадама је изузетно сложен, јер постоји УРЕДБА о ограничењу зарада коју је донело надлежно Министарство, а извршење УРЕДБЕ контролише ММФ, с обзиром да се преко јавног сектора смањује јавна потрошња, основни узрок инфлације и девалвације.
Покренули смо преговоре код Министарства финансија који се тичу изузимања из уредбе, повећања зарада и исплате пристојног топлог оброка и регреса.У стратегију СТСа, као што је свима позната, а што је и до сада било видљиво је имплементирано хумано реструктурирање, а то значи да ће евентуални будући технолошки вишкови , у складу са већ постигнутим преговорима добити високу отпремнину или могућност преквалификације. Члан 11 став 1 КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ПРЕДУЗЕЋА гласи:
Друштво је дужно да запосленима омогући образовање,стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада,а посебно у случају преквалификације и доквалификације запослених на радним местима која се укидају, која су у процесу трансформације или модернизације,
а увршћен је захваљујући професионалном раду СТСа.
СТС је испољио професионалност на добробит запослених и на изради и доношењу ПРАВИЛНИКА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ.
Потврда квалитетног рада СТСа је, са сигурношћу можемо рећи, и пуноправно чланство у ЕВРОПСКОЈ АСОЦИЈАЦИЈИ СИНДИКАТА ЈАВНОГ СЕКТОРА-ЕУРОФЕДОП. У овој АСОЦИЈАЦИЈИ нема аматера, јер ту категорију не препознаје европска стандардизација.
Апсурдно је да постоје запослени, додуше у мањини, а то су свима добро познати демагози и нерадници који нису заинтересовани за сопствену егзистенцију и за егзистенцију својих породица, већ су опседнути ширењем обмана и клевета покушавајући да видљиве и јасно уочљиве резултате СТС-а умање послушно следећи високо привилеговане аматере који тренутно користе огромне погодности малог синдиката јер су у њему сви у врху.
Сви ови себе обмањују и не виде да је жестока тржишна утакмица на европском пољу телекомуникација тек на помолу.
Два репрезантативма синдиката у Телекому су по први пут на правом путу за остваривање суштинских интереса запослених у Телекому.
Последња је прилика за све оне који нису чланови ова два репрезентативна синдиката да
узму активно учешће у борби професионалних синдиката за остварење заједничких егзистенцијалних интереса.