СИНДИКАТ ТЕЛЕКОМА "СРБИЈА"

чет, 25.01.07.:

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави!

Сава Немањић-Свети Сава, велики српски ум, просветитељ, дипломата, државник, црквени великодостојник и значајна личност у књижевности. По природи даровит, по знању маштовит, Свети Сава је своја богата искуства преносио на народ. 

Заиста значајна личност, те довољан разлог да Свети Сава буде Крсна слава СТС-а.

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Рођен је 1169. године. Од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад је имао само 15 година, отац му је одредио један крај у својој држави, где је морао да учи управљање. Када му је било 17 година, родитељи су помишљали и да га жене, али је он већ тада размишљао да оде у манастир, да се посвети Богу. 

Једном, кад су га родитељи позвали у двор, ради женидбе, у двору су били и калуђери из Свете Горе, а међу њима и један Рус. Растко се упознао са њима и распитивао како се живи у Светој Гори. Сазнавши да је тамо управо онако како је он желео, договорили су се да заједно иду у Свету Гору.

Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон. Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост.

Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Пронађе Растка у манастиру светог Пантелејмона и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби. Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело. 
Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, веома се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би било да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге. Срби се смире и поставе стражу око куле.

Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и његова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. 
Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види. Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха. 

Родитељи пак Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тиме, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао. 
Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори. Када доби дозволу, обишао их је све, идући бос. 

Није прошло много Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским. 

После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору. До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг. Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног , подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. 

У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се морају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик светог Саве. У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона.

У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата и пустошења опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. 

За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао. 

Више о богатом животопису Светог Саве можете прочитати у књизи „Свети Сава принц и просветитељ“.
  

11000 Београд, Радивоја Кораћа 4
телефон: 011/3445-852, факс:011/3446-011
web:
http://www.sindikat-telekoma.co.yu  e-mail: sindikat.telekoma@telekom.yu