НЕКА ПОЈАШЊЕЊА О НЕУСПЕЛОЈ ПРОДАЈИ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ А.Д.

И БЕСПЛАТНИМ АКЦИЈАМА

С обзиром да постоје разне теорије зашто је пропао расписани тендер за продају 51% акција „Телеком Србија“ а.д., ради истине, један од главних разлога је јак Социјални програм. У случају да је дошло до продаје, давања по основу Социјалног програма, која су у нашем случају прелазила 100 милиона евра, морао би да плати купац поред већ плаћене цене за 51% акција или би ту обавезу морала да преузме Влада Републике Србије, тј. држава. Зато је веома битно што смо имали спремљен Социјални програм и што смо потписали Споразум са Владом Републике Србије, који у највећој мери гарантује његову примену у случају продаје макар и једне акције од стране државе, а то важи за све врсте продаје, тендерску, на берзи, погодбом или ИПО.

Социјални програм је направљен још почетком 2009. године, тачније одмах након доношења измена и допуна Закона о бесплатним акцијама и најаве продаје акција „Телеком Србија“ а.д.. Социјални програм је урађен од стране Синдиката Телекома „Србија“ и неколико стручњака, људи добре воље, који су нам помогли. Урађен је према искуствима које смо имали са програмом добровољних одлазака запослених и наслоњен је на њега и на члан 83. Колективног уговора, према коме је најбољи исплаћени добровољни одлазак почетна основа за доношење Социјалног програма у случају вишка запослених. Социјални програм није наслоњен нити преписиван из Социјалног програма ДИН-а, ДИВ-а, цементара или Књаз Милоша и могуће су само случајне појединачне сличности. Наравно да је првобитни текст Социјалног програма у мањем проценту измењен до највише 10%, јер је усаглашаван са Јединственим синдикатом Телекома Србија половином 2010. године и као заједнички предлог изнет пред преговарачки тим Владе Републике Србије, након чега је са Владом Републике Србије потписан Споразум који гарантује највећи део његове примене. Све време нам је било јасно да постизањем Споразума са Владом Републике Србије и усвајањем Социјалног програма одговарамо могуће купце од већинске куповине „Телеком Србија“ а.д.. Наши потенцијални купци нигде у југоисточној европи нису платили значајне отпремнине, односно нису уопште платили отпремнине, па да су платили у нашем случају, тј. пристали на значајан износ који треба да се одвоји за ту сврху, направили би преседан и многе телекомуникационе компаније које су остале за куповину (на пр. Украјински и Словеначки Телеком) позвале би се на наш Социјални програм и вероватно од купца тражиле исто, а можда и више. Тако да је један од највећих разлога неуспеле куповине од стране многобројних купаца, а на крају и Аустријског Телекома, био скуп Социјални програм. Једноставно није хтео да га плати ни купац ни Влада Републике Србије.

Други разлог неуспеле продаје је то што је у условима кризе мишљење потенцијалних купаца било да је превисока почетна цена од 1,4 милијарде евра коју је поставила Влада Републике Србије, да би се уопште неко кандидовао за куповину. Процењена вредност „Телеком Србија“ а.д. од 2,453 милијарде евра, коју је утврдио приватизациони саветник, према мишљењу многих, па и купаца била превисока у том тренутку. Тачно је то да би, да је процењена вредност била нижа за око 20%, запослени и бивши запослени имали веће учешће у власништву, тј. да би био већи проценат удела њихових акција у укупној вредности „Телеком Србија“а.д. и износио би око 7,6%. Такође, тачно је да, према Закону о бесплатним акцијама, запослени и бивши запослени појединачно у сваком случају у броју и новчаној вредности акција добијају исто, односно почетна вредност њихових акција је у сваком случају 200 евра по години радног стажа, а каснију вредност акција одређиваће тржиште. Тражимо да се ова вредност задржи и поред тога што је „Телеком Србија“ а.д. од грчког ОТЕ-а откупио 20% акција по 20% нижој цени од процењене. И на крају, тачно је да бисмо, у случају да је процењена вредност била нижа, добили за 1,1% већи проценат учешћа у укупној вредности „Телеком Србија“ а.д., али би у том случају понуда коју је Аустријски Телеком дао држави на тендеру испуњавала услове и сада бисмо били у већинском власништву од 51% Аустријског Телекома.

Синдикат Телекома „Србија“, а мислимо да је то став и свих запослених у „Телеком Србија“ а.д. и других синдиката, није био за већинску продају „Телеком Србија“а.д., већ смо хтели да држава задржи већински удео власништва, па смо прихватили процењену вредност свесни тога да би нижа процењена вредност довела до продаје и сматрамо да је добро што је она по мишљењу многих била превисока, а посебно што је била превисока за могуће купце.

Од почетка борбе за поделу акција смо укључени у све активности и један смо од главних носиоца целе иницијативе, захваљујући којој је по први пут у парламент предат на разматрање закон о бесплатним акцијама уз 560.000 потписа грађана и запослених и бивших запослених.

На нашу иницијативу и уз помоћ Јединственог Синдиката Телекома Србија, Синдиката радника ЈП ПТТ, Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије, Јединственог синдиката "ТЕЛУС" и Удружења пензионера, основано је Удружење власника акција „Телеком Србија“ а.д., преко кога већ дуги низ година едукујемо запослене и бивше запослене по целој Србији.

Када је у питању НИС и то како су прошли његови запослени са акцијама, НИС је продат од стране државе и његова продаја је повезана са Споразумом о јужном току, у чему је држава нашла интерес. Због тога је држава, према нашем мишљењу продала већински удео у НИС-у за знатно нижу цену од реалне коју би добила да је расписан тендер. То је главни разлог зашто су те акције у старту биле ниже вредности и зашто су знатно лошије прошли запослени и бивши запослени и грађани, као и разлог за то што је вредност ових акције мања од очекиване.

Брокерске услуге су класичан сервис и једина могућност да се на берзи тргује акцијама. Брокери немају никаквог утицаја на повећање и смањење вредности акција. Удружење власника акција „Телеком Србија“ а.д. окупљањем великог броја запослених и бивших запослених и грађана има за циљ да покуша да уђемо као власници у управљачке структуре „Телеком Србија“ а.д. и да на тај начин учествујемо у очувању вредности акција. Ако скупимо довољан број акционара можемо да остваримо право да имамо свог представника у Скупштини акционара и Надзорном одбору (садашњи Управни одбор). Удружење је закључило споразум са брокерском кућом „Војвођанске банке“, која је у том тренутку била најповољнија и дала знатне олакшице и смањење провизије за трговање акцијама. Наравно ниједног акционара „Телеком Србија“ а.д. ништа не спречава да ангажује било ког другог брокера, ако процени да му он даје боље услове. Брокерску кућу „Војвођанске банке“ смо изабрали за сарадњу због великог броја филијала широм Србије и искуства у трговању акцијама НИС-а. Ово смо урадили са жељом да помогнемо запосленима и бившим запосленима да у свом граду/месту могу да тргују акцијама. Посебно понављамо да брокери немају никаквог утицаја на повећање и смањење вредности акција. Искуства из НИС-а говоре да запослени и бивши запослени и грађани нису продали велики број својих акција (запослени су од 4% продали до 1%, грађани су од 15% продали до 4% акција). Слободна воља је сваког малог акционара шта ће радити са својим акцијама, а наравно наше мишљење је да је боље да их не продајемо одмах да бисмо остварили своја управљачка права и постигли већу вредност акција.

Очекујемо да се одмах, након окончања поступка и трансакција везаних за куповину 20% удела грчког ОТЕ од стране „Телеком Србија“ а.д. крајем јануара месеца 2012. године, одрже састанци са надлежним министарствима ради поделе акција без накнаде, а наш захтев је да се ове акције поделе што хитније и да се одмах, по окончању трансакције са ОТЕ-ом, предузму завршне радње неопходне за поделу акција.

О појединостима поступка поделе акција без накнаде обавестићемо вас накнадно, након одржаних састанака.