Број 6                                                                                             јануар 2007

Из наше струке: ГЛОБАЛНОСТ И РАЗВОЈ ИНТЕРНЕТА 

претходни део »

... Проблем међусобног повезивања великих рачунара различитих светских произвођача, односно проблем повезаности у хетерогеном окружењу, у недостатку опште подржаног решења и да1је је био отворен. То је био основни разлог зашто је Агенција за напредне пројекте Министарства одбране САД у садејству са познатијим америчким универзитетима покренула 1969. године пројекат протокола за међусобно повезивање хетерогених рачунарских система. Основни задаци које је требало решити су били међусобно повезивање два удаљена рачунара коришћењем постојећих веза са другим рачунарским системима, који се налазе између две задате тачке - проблем рутирања и паковање података и који се размењују на начин који ће омогућити рационалан и ефикасан пренос података у изузетно неповољним условима - проблем транспорта. 

Прва рачунарска мрежа која га је користила носила је назив Арпанет (направљена 1969. године) и у њој су рачунари били међусобно повезани модемима преко изнајмљених телефонских линија са брзином преноса података од 9,6 до 56 Кбпс. 1970. године на ову мрежу су били прикључени универзитети у САД. Протокол који је развијен 1974. године носи ознаку TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) и од 1978. године па до данас у употреби је верзија 4 овог протокола. 1980. године на мрежу су прикључени и универзитети Европе. 1982. године Интернет се први пут користи као термин. 1983. године ARPANET прелази на TCP/IP протокол. Академске средине у САД су 1986. формирале сопствену рачунарску мрежу NSF на бази TCP/IP протокола која се потом изузетно снажно развијала да би прерасла у окосницу међурачунарског саобраћаја. 1989. године ARPANET је угашен. 

Почетком деведесетих година, на бази TCP/IP протокола, развија се више комерцијалних рачунарских мрежа, од којих су познатије Америка Онлине и Цомпурсерве, а и сама академска мрежа НСФ се трансформише у приватно друштво које послује на комерцијалним основама. 1991. године укидају се забране комерцијалних активности на Интернету. 1993. година је карактеристична за први Wеб читач (броwсер), а 1994. година за појаву претраживача (Yахоо, Алтависта). 1995. године НСФ мрежа је угашена. Све комерцијалне мреже које раде на бази примене TCP/IP протокола су се сагласиле да се међусобно повежу и да њиховим корисницима омогуће размену података. Повезивање ових мрежа у Интернет -"мрежа свих мрежа" се врши у више чворишта за размену података у САД и Европи. Развија се комерцијализација, електронско пословање, мобилни Интернет.

Иако Интернет делује као јединствена светска мрежа реч је о децентрализованој организацији коју обједињује јединствена технологија рада. 

Интернет је мрежа, софтвер, рачунари и друго, али више од свега-покретач промена, нови мас-медиј, нова култура, нови начин размишљања. 

Када је реч о будућности Интернета, одговор је једноставан – следи ДАЉИ НАПРЕДАК ИНТЕРНЕТА. 

наставак »