- Оно што смо сматрали синдикатом, јер другачији код нас није постојао, 1997. године, здушно је агитовао код запослених за продају Телекома Италијанима, најсрамнију пљачку грађана Србије и запослених у Телекому за време владавине Слободана Милошевића! Тај новац никада није ушао у земљу, а на основу њега су штампани динари који су омогућили Милошевићу какав –такав социјални мир и владавину још три године. Са "синдикалцима" у Пошти, који су били продужена рука пословодства и власти, нисмо желели заједно! Зато је тридесетак најхрабријих почетком јуна 1997. године (многе из унутрашњости, који су делили наше ставове, претњама и уценама пословодство и "синдикалци" су спречили да дођу у Београд), у сали СО Стари град на оснивачкој Скупштини изабрало органе новог, нашег синдиката, са жељом да буде прави, модеран, другачији! Са поносом, после седам година постојања – заиста јесмо такви!